Samael Aun Weor
Logos, mantra, teurgija, poglavlje 9.
Najsnažnija vežba na svetu radi razvijanja Jasnovizije, jeste ono što se u okultizmu naziva «retrospektivna vežba».
Učenik, udubljen u dubokoj unutrašnjoj meditaciji, započinje svoju praktiku ovako: pokušaće da se seti najmanjih detalja, poslednja zbivanja života u toku dana; potom će preuzeti sećanja na pretposlednje dane, u nastavku, onih pre toga i sve tako, uzastopno.
Potrebno je, dakle, da primeni svoju retrospektivnu percepciju i pažnju na čitavu dramu svog života. Završiće time što će se setiti na poslednjih petnaest dana, poslednji mesec, pretposlednji mesec… poslednju godinu, pretposlednju itd, uvek u retrospektivnoj formi, kao neko koji prelistava knjigu počevši od poslednje stranice, a da ne preskoči nijednu.
Događa se da onda kada želimo da se podsetimo na prvih sedam godina detinjstva, retrospektivna praktika bude teža. Ipak, treba da dopustimo da se sve nezgode, sve reprezentacije onog perioda našeg detinjstva nalaze uskladištene u „vreći podsvesti“, a glavni zadatak je da se ova sećanja izvade na svetlost Svesti, sa dna ove „vreće“.
Ovo je moguće samo u toku sna. Svako ljudsko biće stupa u kontakt sa Podsvešću za vreme sna. Dakle, u momentima kada zadrema učenik će kombinovati retrospektivnu vežbu sa snom. Naprezaće se da se seti, ponavljamo, svih nezgoda svog života sve dok ne stigne do doba od sedam godina, uvek u regresivnom (unazad) obliku: ponovno će pregledati godinu za godinom, od sedme do prve; a potom, do momenta kada se rodio. Budite sigurni da će se sećanja malo pomalo pojavljivati, nakon teških i brojnih i zamornih napora retrospektivne praktike, iz noći u noć.
