Mnogo voljeni prijatelji:
Žurim da vam pošaljem neka alhemijska razmatranja koja potiču od V.M. Fulkanelli, koji se pojavljuje u svom poslednjem delu FINIS GLORIAE MUNDI, koje nam pomaže da shvatimo taj ponor koji postoji između prave alhemije i druge lažne nauke koja se danas zove hemija. Takođe u ovom delu veliki Adept pravi korelaciju između kosmičke alhemije i opasnih manipulacija koje zemaljski racionalni humanoid čini u laboratoriji prirode sa užasnim društvenim posledicama.
Bez daljeg odlaganja, hajde da govorimo, dakle, o ovim detaljima koje smo ranije citirali i koji su opisani u ovom poslednjem filozofskom delu pomenutog Adepta:
„Hemija je nauka o činjenicama kao što je alhemija nauka o uzrocima. Veo nad najosnovnijim arkanumima morao je da se zadrži, upotreba hemije u užasima rovovskog ratovanja mogla je samo da nas ohrabri da sakrijemo strašni potencijal koji vreba u dubinama najskromnije materije.
[…]
Ne zanemarujemo potrebu da sačuvamo poslednjih nekoliko tajni koje ostaju skrivene od profane nauke i nemamo nameru da barbarima olakšamo zadatak. Ali, slušajući duh koji je animirao antičke filozofe – čitajte: alhemičare – umesto slova koje ubija, sadašnja vremena zahtevaju da govorimo glasno i jasno. Kad je lopov već u kući, nema smisla zaključavati vrata.
Tajna postaje plašt senke koja okružuje one koji su, osujećujući mere predostrožnosti alhemičara prošlosti, zahvaljujući trudu fizičara i biologa, dešifrovali indicije onih koji su ih ostavili. Sve dok jednačine nekih ili mitološke simbole drevnih Adepta razume samo šačica ljudi, ti razbojnici će za sebe zadržati moć koju daje razumevanje uzroka i svešće narode na najgore ropstvo: ropstvo duše.
[…]
Krajem prošlog veka videli smo doktore kako se odriču Hipokratove zakletve i primenjuju pravu električnu torturu na zatvorenike u azilima i zatvorima, da ne govorimo o živim životinjama, pod izgovorom istraživanja, i tako smo shvatili da se profana nauka graniči sa paklom. Eh, nisam imao nikakav znak da je Bog ukinuo zabranu da se dotakne Drvo života.
Da konačno priznamo da je bolje testirati nove lekove na virusnim kulturama IN VITRO, nego to raditi od početka u bolnicama; i da još dozvolimo da se lekovi testiraju na majmunima ili pacovima: takve žrtve bi mogle biti opravdane olakšanjem koje će kasnije doneti bolesnicima. Ali kada se zečevi muče u kozmetičkim fabrikama ili se mačiji mozak uklanja da bi se uspostavili ritmovi spavanja, savršeno poznati ljudima blažim metodama, onda je opravdanje čisto licemerje. Ko bi pomislio da je nanošenje laka za kosu od vitalnog značaja za žene?
[…]
Svi znaju ili sumnjaju da se genetskim inženjeringom prevazilaze poslednje granice, o čemu svedoče uznemirujuće debate zakonodavaca i etičkih komiteta. Biolozi prave nove viruse kao što su Spagiri napravili zlato, a na njih se može primeniti izreka koja kaže: „LAKŠE JE NAPRAVITI NEGO RAZLOŽITI“… Kako se doktori usuđuju da prekrše svoju najsvečaniju zakletvu do tačke istraživanja oružja za masovno uništenje. istrebljenje a ne lekove za ljudsku patnju? […]
Geni umetnuti u kukuruz da bi se udaljili parazitski insekti imaju prvu posledicu podsticanje da modifikuju sopstvene gene kako bi nastavili da se hrane. Malo po malo, od reakcije do reakcije, dokle ćemo ići? Niko to nije mogao predvideti; kao što niko ne bi znao kako da predvidi korektivne mutacije koje će zahtevati nastavak božanskog dela, uključujući i čoveka. Kada će se shvatiti da je zabrana težnje Drvetu života radi našeg sopstvenog očuvanja a ne zbog nekog tiranskog hira?
[…]
Neka nam se ne govori da je reč o poslednjim napadima Kali-Yuge, obaveznoj manifestaciji ciklične degradacije! Ne. Ovo zanemarivanje daleko prevazilazi poremećaj izazvan situacijom dekadencije. Ono što vidimo je preokrenuta alhemija koja se opasno približava neizlečivom grehu protiv Duha, a oni koji opravdavaju takve grozote gomilaju zapaljeni ugalj na sopstvene glave.
[…]
Filaletejeva greška, primenjena na društvenu alhemiju koju su demijurški naslednici bostonskih alhemičara hteli da isprobaju – čitajte: sadašnji pseudohemičari koji su započeli svoje aberacije u Sjedinjenim Državama – naterali su ih da u Americi vide zlatnu klicu Kamena koja će se transformisati čovečanstvo. Ali ova briga za IZABRANI NAROD, osim što ih je naterala da podrže svu podlost i pljačku koju diktiraju interesi nekih industrijalaca i finansijera, sprečila ih je da zaista otvore svoju farisejsku stvar. Dalje, asimiliranje ASTRALNOG DUHA božanskom milošću onako kako ga je puritanizam zamislio, to jest, izraženo imperativnim zakonom zajedno sa nemogućnošću natprirode kao da je pečat, najbolja usluga koju je ova Amerika mogla da pruži osnovnoj materiji ili otpadu posao – ostatak sveta – bio je, verovali su, da ih podvrgne NOVOM SVETSKOM POREDKU. Predvidljivi rezultat je bio da su sakupili, ali vrlo malo pravog ASTRALNOG DUHA, previše nedovoljno za najmanju istinski alhemijsku operaciju.
[…]
U istoriji smo potvrdili da postoje civilizacije koje propadaju zbog nedostatka Duha. Drevni Etrurci, po svom poreklu prilično ljubazan narod, sudeći po freskama u njihovim grobnicama, zamenili su to ritualizmom i detaljima u proricanju. Strahovanje koje ova praksa nije mogla da ne izazove postepeno se povećavalo, a umetnost nam pokazuje dušu ovog naroda zahvaćenu gorgonama i proždirujućim genijusima, i pokleknutim pod teretom svojih užasa. Nešto od toga je prešlo u Rim gde je poprimilo oblik uzdizanja pravnog, uključujući i kult bogova. Predavanjem o rimskoj veri, g. Kereni upravo primećuje da mu je nedostajala mitologija i umetnost: SVE SU PREUZELI OD GRKA U AVGUSTOVO DOBA, kada je pesnik Vergilije tražio svoje uzore kod Homera. Pre njega, sa izuzetkom nekih izveštaja o Herkulovim avanturama, sve što je bilo religiozno usredsređeno je na PIETAS, skup poluritualnih ili zakonskih i polumoralnih obaveza, čije je poštovanje bilo dovoljno – verovalo se – da zadovolji Bogove i da obezbedi nesmetano opstajanje grada. Poznato je u kakvom je neredu potonula Rimska republika i prvi period carstva, uprkos svetloj Avgustovoj vladavini, pre nego što je dinastija Antonina ponovo došla da joj da svoj oblik.
Isti poremećaj koji vreba bilo koje društvo koje je, osim toga, istrošeno, podložno dominaciji labilnih propisa, lišeno vitalne suštine vere i napravljeno od čisto psihičkih surogata, raste u ovim vremenima, prvo u Americi, a zatim i kroz tenzije koje nameće, u zapadnom svetu u celini. Želeli su da pronađu izvor ovih zala koje sociolozi pod pojmom ANOMIJA uključuju u razvoj profane nauke ili u zujanje industrijske mašine, u primatu ekonomije nad politikom i, nedavno, u pronalasku kompjutera. Zar ne! Ni Rimljani ni Etrurci nisu koristili mehaniku i nisu izmislili berzu ili elektroniku, a njihova društva su takođe padala u teskobu, orgije i gubitak volje za životom.
[…]Zapad je na krajnosti gde žeđ počinje da postaje dovoljno intenzivna da bi se percipirala, i gde ljudi traže i najmanju kap zelenila da je utole. Umnožavanje sekti, praksi ili blagih terapija, podseća na gomilu koja se gomila u Eskulapovim hramovima; a uvoz budizma ili joge iz Indije odgovara prijemu koji je Rim pružio školama misterija Trakije ili Male Azije, ili obožavanju boginje iz Eleuzisa. Kao i u carstvu prvih vekova, politički autoriteti prelaze, ne znajući zašto, od represivnog nepoverenja ka toleranciji, možda zato što, sa takvom sušom, svest o žeđi napušta narod, kao što u retorti pohlepa počinje od najintimnijeg dela stvar. Nemoguće je predvideti koliko dugo će ova faza trajati, ni tačne forme koje će poprimiti: ona će ići od najzabludnijih kultova i najtupljeg fundamentalizma do najmudrije Gnoze, a da ne bude u stanju da ukloni sa svog traga perverzne magije ni izazivanje mraka…“
Izvodi iz dela Finis gloriae mundi, del V.M. Fulcanelli
Sa ogromnim zadovoljstvom, sada vam ostavljam nekoliko fraza za refleksiju:
„Oholi duhovi su najslabiji.“
Sveti Avgustin
„Nezahvalnost je ćerka ponosa.“
Servantes
„U prirodi ponosnih i zlih ljudi jeste da se prikazuju drski u blagostanju, a mizerni i ponizni u nevoljama.“
Makijaveli
„Pauzom i pompom otkriva se arogantan.“
Fraj Kristobal de Fonseka
„Ponos je porok kojim ljudi žude za počastima koje im ne pripadaju.“
Raimondo Ljuljo
VACUUM HORROR.
─„Užas praznine.“─
Kwen Khan Khu
