U praksi se može proveriti da su i Materijalističke škole i Spiritualističke škole potpuno ubuteljene u Dogmi Evolucije.
Moderna mišljenja o čovečijem poreklu i njegovoj evoluciji jesu, u osnovi, jednostavno jeftini zapleti koji ne mogu odoleti nekoj dubljoj kritičkoj analizi.
Uprkos svih Darvinovih teorija, prihvaćenim kao članovi slepog zakona od strane Marksa i toliko propagiranog Dijalektičkog materijalizma, o poreklu čoveka, ništa nije poznato modernim ljudima od nauke, ništa im nije jasno, nisu ništa eksperimentisali u direktnom obliku i manjkaju im dokazi, karakteristični, konkretni, o ljudskoj evoluciji.
Naprotiv, ako istorijski priđemo čovečanstvu, tj. onom iz poslednjih dvadeset ili trideset hiljada godina pre Isusa Hrista, nalazimo tačne dokaze, nepobitne znake čoveka superiorne vrste, neshvatljivog za moderne ljude, i čija postojanost može biti dokazana višestrukim svedočenjima: stari hijeroglifi, antičke piramide, egzotični monoliti, tajanstveni papirusi i razni antički spomenici.
Što se tiče preistorijskog čoveka, ova čudnovata stvorenja toliko slična Intelektualnoj životinji, ali nepobitno toliko odvojena, toliko različita, toliko tajanstvena, i čije su znamenite kosti skrivene, ponekad duboko, u arhajičnim nalazištima ledenog doba ili preledenog, o ovome moderni ljudi od nauke ne znaju ništa tačno i iz direktnog iskustva.
Gnostička nauka uči da Racionalna životinja, tako kako je poznajemo, nije savršeno biće, još nije Čovek u potpunom smislu reči; Priroda ga je razvila do određene tačke i napustila ga je, ostavivši mu potpunu slobodu radi nastavka njegovog razvoja ili radi gubitka svih mogućnosti i degeneracije.
Zakon evolucije i involucije predstavlja mehaničku osovinu ukupne Prirode i nema nikakve veze saIntimnom Auto-realizacijom Bića.
Unutar intelektualne životinje postoje strašne mogućnosti koje se mogu razvijati ili izgubiti; nema zakona po kojem se ove razvijaju. Razvitak nekih takvih latentnih mogućnosti je moguć samo u dobro definisanim uslovima, a ovo iziskuje zastrašujuće individualne nadnapore i efikasnu pomoć od strane onih Majstora koji su ovu radnju obavili u prošlosti.
Onaj ko želi da razvije sve svoje latentne mogućnosti i da se pretvori u Čoveka, treba da stupi na Put Revolucije Svesti.
Intelektualna životinja je zrno, seme; iz ovog semena može nići Stablo života, Istinski čovek, onaj čovek kojeg je Diogen tražio na ulicama Atine sa zapaljenom lampom usred dana, ali kog, nažalost, nije mogao naći.
Nije po zakonu da se ovo zrno, da se ovo toliko specijalno seme razvije; prirodno je da se ono izgubi.
Istinski čovek je toliko različit od Intelektualne životinje koliko i munja od oblaka. Ako zrno ne izumre seme neće proklijati; potrebno je, hitno je da umire Ego, Ja, Sama sopstvenost da bi se rodio Čovek.
Profesori i profesorke iz škola, gimnazija i univerziteta treba da uče svoje učenike o putu Revolucionarne etike; samo je tako moguće da se postigne smrt Ego-a.
Podvlačeći, možemo tvrditi da Revolucija Svesti ne samo da je retka u ovom svetu, već postaje sve ređa i ređa.
Revolucija Svesti ima tri faktora savršeno definisana: Prvi: Umreti; Drugi: Roditi se; Treći: Žrtvovanje se radi Čovečanstva. Red faktora ne smeta procesu.
Umreti je stvar Revolucionarne etike i otapanja psihološkog Ja.
Roditi se je stvar Seksualne transmutacije, ova tema pripada Transcendentalnoj seksologiji; ko želi da proučava ovu temu treba da nam piše i da proučava naše gnostičke knjige.
Žrtvovanje radi čovečanstva je univerzalna svesna dobrotvornost.
Ako mi ne želimo Revoluciju Svesti, ako ne činimo strašne nadnapore kako bismo razvili ove latentne mogućnosti koje nas vode ka Intimnoj Autorelizaciji, jasno je da se pomenute sposobnosti nikada neće razviti.
Retki su oni koji se Autorealizuju, oni koji se spase i u ovome nema nikakve nepravde; zbog čega bi trebalo da Jadna Intelektualna životinja poseduje nešto što ne želi?
Potrebna je korenita promena, potpuna i definitivna, ali ne žele sva bića ovu promenu, ne žele je, ne poznaju je; govori im se, ali je ne razumeju, na shvataju je, ne zanima ih. Zbog čega bi im se dalo silom ono što ne žele?
Istina je da, pre nego što bi individua primila nove sposobnosti i moći, koje, daleko od toga da ih poznaje i koje još nema, trebalo bi da prvo osvoji sposobnosti i moći koje na pogrešan način smatra da ih poseduje, ali ih u stvarnosti nema.
Fundamentalna edukacija, pogl. XXXIII, «Evolucija, involucija, revolucija»
Samael Aun Weor
