Najbolja vežba za osvajanje Svesne imaginacije je sledeća: postavimo se ispred jedne biljke koncetrišemo se na nju sve dok ne zaboravimo na sve u okruženju. Potom, zatvorimo oči, zadremamo, čuvajući u svojoj imaginaciji oblik i aspekat biljke, strukturu, miris i njenu boju.
Učenik treba da provocira san za vreme ove vežbe. Učenik, dremajući, meditiraće duboko na unutrašnju konstituciju biljke.
Učenik će imaginrati žive ćelije biljke. Vegetalna ćelija ima protoplazmu, membranu i jezgro.
Protoplazma je viskozna supstanca, elastična i transparentna, veoma slična belancetu jajeta (belančevina). Učenik, dremajući, treba da reflektuje na ona četiri fundamentalna elementa protoplazme vegetalne ćelije. Ova četiri elementa jesu: ugljenik, kiseonik, vodonik i azot.
Membrana je divna, bezbojna supstanca nerastvorljiva u vodi. Ovo supstanca je poznata celuloza.
Učenik, dobro koncentrisan, imaginiraće jezgro ćelije kao malo telašce u kom treperi veliki univerzalni život. Unutar jezgra nalazi se nuklejski filament, nuklejska tečnost i nukleoni, sve ovo je obavijeno nuklejskom membranom. Nukleoni jesu beskonačno mala blistava i lepa telašca – otpadni proizvodi neprestanih reakcija vegetalnog organizma.
Učenik, dobro koncentrisan, treba da imaginira sa potpunom logičnom tačnošću, sve ove mineralne supstance i organske kombinacije koje su u harmoniji u ćelijskoj protoplazmi biljke. Zamislite čestice skroba i divni hlorofil bez kojih nije moguće da se realizuju savršene organske sinteze. Hlorofil je u vidu čestica (hloroleuciti), veoma lepe žute boje (ksantofil). Pod dejstvom sunčevih zrakova, ova zadnja dobija zelenu boju koja je toliko značajna za biljku. Čitava biljka je ćelijska zajednica neopisivog savršenstva. Student treba da meditira na savršenstvo biljke i na sve njene naučne procese, u stanju mističkog blaženstva i divljenja prema ovoj lepoti.
Učenik će biti ushićen kada se bude setio svih pojava nutricije, razmene i reprodukcije svake vegetalne ćelije.
Pogledajmo čašak cveta: vidimo tamo njegove seksualne organe. Ovde se nalazi polen, muški reproduktivni elemenat. Tamo se nalazi tučak, veoma vredan ženski organ, sa svojim plodnikom, stubićem i žigom.
Plodnik je vreća puna divnim jajašcima. U odnosu na tučak, prašnjaci mogu zauzeti različite položaje: umetnute ispod, oko i iznad plodnika.
Oplođenje se obavlja ujedinjenjem ženskih klica i muških gameta. Polen, muški gameta, nakon izlaska iz prašnika, stiže potom u plodnik biljke, tamo ga, nestrpljivo, čeka jaje, ženski gamet.
Seme je opojni i vredni ovulum, koji se nakon oplođenja transformiše i rasti. Neka se student vrati u onaj period u kom je biljka na koju meditira bila maleni delikatni končić, tek ponikao iz zemlje. Neka je imaginira kako raste, sve dok je ne vidi, pomoću imaginacije, kako joj raste grane, lišće i cveće. Neka sada imaginira proces smrti biljke. Cveće vene, lišće se suši, a vetar ih nosi, a na kraju ostaju nekoliko suvih grančica.
Ovaj proces rađanja i smrti jeste divan. Meditirajući na ovaj proces rađanja i smrti jedne biljke, ako koncentracija bude savršena i ako san uspe da bude dubok, onda će se čakre astralnog tela okretati, razvijati i odvijati.
Meditacija treba da bude pravilna. Pamet treba da bude tačna. Potrebni su logično mišljenje i tačni koncepti da bi se unutrašnja čula apsolutno savršeno razvijala.
Svaka nekoherentnost, svaki nedostatak logike i mentalne ravnoteže sprečava i šteti evoluciji i progresu čakri, diskosa ili lotosovih cvetova astralnog tela.
Studentu je potrebno mnogo strpljenja jer svaki čin nestrpljenja vodi ga neuspehu. Potrebno je strpljenje, volja, istrajnost, i apsolutno svesna vera.
Jednog dana pojaviće se usred sna, za vreme meditacije udaljeni okvir, pejzaš iz Prirode, neki lik itd. Ovo će biti znak da napredujemo. Student se polako uzdiže prema imaginativnoj spoznaji. Studen podiže malo pomalo Izisin veo. Jednog dana, nestaje biljka na koju meditira i onda će videti lepo dete umesto vegetala. Ovo dete je elemental biljke, duša vegetala.
Kasnije, za vreme sna, budi se Svest i onda može da kaže: „Ja sam u astralnom telu“. Svest se budi malo pomalo. Idući ovim putem, student osvaja, u datom momentu, kontinuiranu Svest.
Onda kada se student raduje stalnoj Svesti, on više ne sanja, ne može više da sanja jer ima budnu Svest. Na ovaj način, iako telo spava, on se svesno kreće u Višim svetovima.
Tačna meditacija budi unutrašnja čula i prouzrokuje totalnu transformaciju unutrašnjih tela. Onaj ko budi svoju Svest stiže do imaginativne spoznaje. Kreće se u svetu simboličnih slika.
Simbole koje je ranije video kada je sanjao, sada ih vidi bez da sanja; pre ih je video uspavanom Svešću, sada se kreće među njima sa Svešću u stanju jave čak i za vreme kada njegovo fizičko telo duboko spava. Stižući do imaginativne spoznaje, student vidi simbole, ali ih ne razume. Shvata da je čitava Priroda živo pismo koje on ne poznaje. Treba da se uzdigne na inspirativnu spoznaju da bi mogao da tumači svete simbole velike Prirode.
Samael Aun Weor
Fundamentalni pojmovi endokrinologije i kriminologije, poglavlje 22.
(Meditacija na rađanju i smrti jedne biljke)
