…ALEGORIJA PROLAZNOSTI ILI ALEGORIJA EFEMERNOSTI
Dopustite mi da prvo priložim nekoliko komentara o ovoj ilustraciji:
Autor je Maerten de Vos ili Maerten de Vos Stariji –1532-1603, koji je bio plodan flamanski crtač i slikar. Mora se reći da je ovaj umetnik napravio mnogo crteža za štampare u Antverpenu. Takve gravure su kružile širom Evrope i španskih kolonija, što je sve povećalo umetnikov međunarodni ugled i uticaj. Prisutna gravura je kopija napravljena 1590. godine i nalazi se u Britanskom muzeju.
Pre svega, moramo istaći da ovu ilustraciju prati latinska fraza koja glasi ovako:
«Nascentes Morimur. Mors rediviva piis».
Prevod: „Rađamo se, umiremo. Smrt [je] vaskrsenje za pobožne…“.
Pre svega, moramo naglasiti da, kako svedoči V.M. Samael Aun Weor: „Rodilii smo se da umremo“…
A istina je da je privremeno ono što zovemo ŽIVOT i tokom njega praktično ništa ne radimo osim što dobijamo impresije koje moramo da transformišemo ili, ako to ne učinimo, onda će te impresije na kraju učiniti naše postojanje nečim efemernim ili prolaznim, bez transcendencije, bez relevantnosti, odnosno nečim besmislenim, praznim i nesuštinskim.
Ako napravimo opis gravure, prvo nalazimo dva naga deteta. Jedno stoji na drevnom sudu i puše mehur od sapunice „Homo Bulla“, izraz koji je prvi upotrebio rimski autor Marko Terentus Varon –116-27. pre Hr. Kasnije je ovaj izraz postao veoma uobičajen na slikama da simbolizuje krhkost i prolaznost života. Drugo dete spava sa rukom na lobanji pored peščanog sata.
Koje je skriveno značenje obe figure?
Očigledno, dete koje puše mehur od sapunice aludira na korišćenje našeg vremena na nesuštinski, nesupstancijalan način, poistovećujući nas sa pustim pojavama poput onih koje zabavljaju bebe. Ovo je tendencija ljudskih Esencija dok su zarobljene u sopstvenim materijalnim telima tokom onoga što nazivamo egzistencijom. Postavljanje na posudu nam signalizira da smo u svakom trenutku pretvoreni u pepeo ili prah zemaljski. Setimo se one fraze koja naglašava: „Prah si i u prah ćeš se vratiti“… Naravno, ako se ne autorealizujemo.
Drugo dete, „uspavano“, nam pokazuje da, nažalost, dok naša Svest spava hiljadugodišnjim snom, mi ne primećujemo da su i smrt – lobanja – kao i život tesno isprepleteni jedno sa drugim, i naša je uloga da se probudimo iz tog psihičkog sna kako bismo zaista pronašli pravi smisao našeg prolaska na zemlji.
Peščani sat nam pokazuje da nam život prolazi brže od same prašine. I povezuje nas sa latinskim izrazom koji kaže: Tempus irreparabile fugit, ‘vreme brzo prolazi’. To znači da ako ne shvatimo ozbiljno vreme našeg boravka u trodimenzionalnom svetu, onda nas mogu iznenaditi kopita konja smrti.
U pozadini gravure vidimo dva stava prema životu. Prvi nam prikazuje čoveka koji je odan svom horizontalnom životu, pa ga vidimo kako seče zrelo žito i istovremeno ga sređuje tako da ima zalihe hrane koja će mu na kraju zatrebati.
Međutim, dalje u pozadini možemo videti druge ljude naoružane štitovima i kopljima, kao da vode bitku. Ovo je borba da povratimo našu Svest. Doživljavanje tri faktora Revolucije Svesti koji će nam omogućiti, ako budemo uporni, da ostvarimo ono što gnostičari nazivaju Velikim Unutrašnjim Delom. Oni koji uspeju da se posvete borbi za vrednosti BIĆA će zablistati u svetu Duhova, kao onaj drugi čovek koga vidimo kako lebdi iznad ostala trojica, obavijen oblakom misterije.
Takođe je vredno napomenuti da se na ovoj gravuri u blizini dvoje dece mogu videti dva drveta. Jedno, koje je natovareno plodom, jeste drvo Spoznaje dobra i zla. Drugo drvo je pored deteta koje spava i sa sobom ima lobanju. Ovo drvo nema plod jer simbolizuje da se naš život već bliži kraju… Takođe možemo primetiti da su u blizini deteta sa mehurićem od sapunice vaze pune raznog cveća i biljaka uopšte. Ovo je deo koji simbolizuje život i njegovu fascinaciju.
Završavam ovaj opis dodajući za vas nekoliko završnih fraza na latinskom koje se nalaze na dnu gravure i koje metaforički opisuju skriveno značenje same gravure.
«Vita quid est misi bulla levis? nisi transitus aurae? Quae velut umbra fugit, quae velut herba perit. Mors simul ex ortu procedit, it exitus idem. Excipit introitum, spes pia sola beat».
«Nam nisi camponat sua gramina fossor in agrum. Non redit ad dominum messis opima suum. Sic nisi credideris morientia membra sepulchro. Nulla resugentis gloria carnis erit».
Prevod:
„Šta je život osim vazdušnog balona? Promena vetra? Koji kao senka beži; i kao trava propada. Smrt u starosti dolazi sa istoka, a izlaz podržava isti ulaz, samo pobožna nada donosi sreću.“
„Jer ako zemljoradnik ne zasadi svoje biljke u polju, bogata letina se ne vraća vlasniku. Dakle, ako umiruće delove ne predate u grob, neće biti slave vaskrslog tela.“
VIRTVTE VINCIT.
─‘Vrlina uvek pobeđuje’─.
KWEN KHAN KHU
