Šaljem vam nekoliko pojašnjenja koja sam smatrao za shodnim u vezi sa tvrdnjom jednog pseudopisca koji se, čak šta više, hvali time što se predstavlja kao ateist. U ovom članku, ovaj subjekat počinje ovim što kaže:
Religija je nešto fundamentalno loše što treba svesti na minimum.
Eduardo Mendoza publikuje Las barbas del profeta (Brade proroka), gde pokazuje svoju fascinaciju prema pričama Sakralne istorije.
Eduardo Mendoza ─Barselona, 1943. – napušta London i vraća se da boravi u Barseloni, tek toliko dok se ne ublaži virus. Prošle nedelje je pušteno u prodaju novo izdanje njegovog eseja Las barbas del profeta ─Seix Barral – knjiga koja je bila publikovana pre tri godine u okviru Meksičkog fonda Ekonomske kulture – FCE – i u kojoj autor iznosi teme i probleme o njegovoj omiljenoj materiji u školi, Sakralnoj istoriji, „koja nam je prenela sve ovo kao istine, ali je za mene bila veoma snažna literarna priprema“. Dakle, protagonisti nove Mendozine knjige jesu Adam i Eva, Noje, Jehova, Avraam, Isaak, Solomon… On o svima govori u jednom telefonskom razgovoru sa jednim novinarom, u jednoj pauzi dok piše treći i poslednji deo njegove trilogije Tri zakona kretanja.
Odakle dolazi ovoj ličnosti ideja – koju smatra da je za pohvalu – da su religije ZLO koje treba svesti na minimum? Ko to govori njegovim ustima? Da li bi to moglo da bude duboko unutrašnje BIĆE ovog čoveka? Očigledno, ne. Onaj ko kroz njega govori jeste njegova sopstvena unutrašnja Zver, njegov lični Antihrist, čak iako ceo svet želi da ovo poriče.
Posredstvom Gnosticizma možemo da stignemo da spoznamo ko se manifestuje u nama onda kada mislimo, osećamo ili nešto radimo; ovo je vrlina Gnoze. Kao što to dobro kaže Predsednik utemeljivač Savremene Gnoze, V.M. Samael Aun Weor: „Sve religije su biseri nanizani na zlatnoj niti božanstva“. Pored svega toga, za kalkiski personalitet kao u ovom čoveku, ova stvar je apsurdna zato što je on, jednostavno, razveden od Intimnog, postao je prazna kuća. Svima vam kažem, braćo i sestre, da ćemo u nastavku dati našu analizu svakog odgovora ovog ignoranta.
—U vašem delu nema mnogo biblijskih odjekata, nije li tako?
—U svim mojim romanima postoje momenti u kojima ulazi ova komponenta, na primer: sveci, pokrovitelji gradova, Devica iz Montserrata, Makarena,… iako nisu strogo religijski elementi. Deo je ljudske prirode da veruje u ove mitologije… Izgleda neverovatnim da su ljudi kao Platon ili Sokrat verovali u Zevsa, Veneru, u one apsurdne ličnosti koje se pretvaraju u labudove ili bikove da bi koketirali sa seljankom. Iako su bili veliki filozofi, smatrali su ove činjenice kao apsolutne istine, na isti način kao što to danas istaknuti mislioci veruju u Budu ili u Svetu istoriju. U mom slučaju, bio je jedini apsolutno fantastični subjekat kog sam imao: između matematike i latinskog, odjednom su se pojavili Samson i Dalila, Kain i Avel! Bili su naši suprajunaci.
On ponovo, u ovom prvom odgovoru kog subjekat daje novinaru koji ga ispituje, napada, ni manje ni više, upravo same očeve večne filozofije, kao što su Platon i Sokrat i etiketira ove Autorealizovane Majstore da su naivni. Voleo bi ovaj pseudopisac da se raduje spoznajnim kapacitetom kog su imali svi ovi Majstori antikviteta, kao što su Pitagora, Platon, Sokrat, Heraklit, Solon, Anaksagora, Tales iz Mileta itd, itd, itd. Ova bića su očevidno komunicirala sa, takozvanim, paganskim božanstvima, jer čovečanstvo još nije palo u grub materijalizam naših dana i u seksualno degenerisanje koje je upropastilo organsku mašinu ljudi u čitavom svetu. Ova individua, braćo i sestre, NIJE U STANJU DA KAPTIRA U SVOJOJ PAMETI zakon metafizičke metamorfoze koja dopušta onim božanstvima iz Bronzanog doba da menjaju svoju strukturu i da se pred smrtnicima prikazuju transformisana u labudove, bikove, orlove itd, itd, itd. U onim vremenima, čovečanstvo još nije imalo totalno zakržljalu okultnu anatomiju i, uprkos činjenici što je JA već počeo da osvaja Duše ljudi, ljudi su još mogli da percipiraju pojave povezane sa četvrtom vertikalom. Vrhunac vrhunca, autor ovog varvarstva ima u glavi da su se ova božanstva transformisala samo da bi zloupotrebila seljanke… Jadni čovek!… Ništa ne razume o sakralnim metamorfozama .
—Da li ste se zaista dosađivali na kursu literature?
—Nisu nas terali da čitamo romane sa pucnjavom, kao što se to danas dešava. Činili su da učimo retorične figure, čistu mehaniku klasične literature. Čitali smo delove od Lope de Vega, Kalderona, Svete Terezije Avilske… U redu je jer su romani za slobodno vreme, a predavanje je trebalo da to čini… Ali je bilo veoma dosadno, dobijao sam osrednje ocene iz literature. Za razliku od, ah, Sakralne istorije! Bilo je to kao najapsurdniji televizijski serijal.
Dakle, odgovarajući na pitanja reportera, ovaj uspavani smatra da su religijske ili svete priče kao nešto slično apsurdnim pričama današnje televizije; takva je, nažalost, ljudska rasa u ovim vremenima. Ali se uklapa izvanredna fraza Viktora Igoa: „Onaj ko se smeje nečemu što ne razume na putu je da postane idiot…“
—Recite šta bi bilo ako ni hrišćanstvo ne bi predstavljalo ljudsku figuru…
—Svi muzeji klasične umetnosti u svetu bili bi jednim udarce zbrisani. Moglo bi se dogoditi kao u Islamu i ne bismo imali Leonarda da Vinčija. Od čega smo utekli…
U ovom odgovoru, megaloman je uspeo da primi jedan zrak svetlosti koji se pojavio iz zdravog razuma…
—Da li uspostavljate interdikcije kao konzumiranje svinjetine ili lignji (sipe)?
—Vernici Jevreji ne mogu da jedu svinjsko meso ili morske životinje koje su bez škrga, a tu ulaze sve školjke, sipe, hobotnice… A zašto Bog ne dozvoljava da se jede sipa? Ovo je veoma ozbiljna stvar: šta ova stvar ukazuje na ljudsku prirodu? Zašto uspostavljamo ograničenja i kazne? Govori se da je sanitetskog porekla, da bi se izbegavala konzumacija zagađene hrane… Ne, ne, ovo je prosto zato da bi se razlikovale civilizacije i da se kaže: „Mi ne jedemo ovo!“ Potom se opravdavamo time kako se na jednoj planini pojavilo božanstvo koje nam zabranjuje školjke i ostrige.
Ovaj megaloman, u svom delirijumu veličine, ništa ne zna o motivima ograničenja koja postoje u pojedinim religijama. Pored svega toga, šta više, dobro je da se zna da su mnogi sakralni tekstovi bili kasnije iskrivljeni od strane pristalica takvih vera, a sve je to doprinelo da čovečanstvo pati od psihološke bolesti OZLOJEĐENOG FANATIZMA. Pošto ne poznaje našu gornju tvrdnju, pseudopisac onda tvrdi da su pristalice pojedinih religija uspostavljali kazne i da praktično sve ono što žele, jeste da se razlikuju od drugih… Naravno, mnogi od religijskih fanatizama koje danas vidimo, pogotovo u judaizmu i islamu, u stvari dokazuju veoma duboku težnju odanih fanatika da žele da se osećaju SUPERIORNIJI od ostalih.
─ Kain i Avel čine da misliš na Španiju…
—MI smo pokajana zemlja. Pogledajte: postoje samo dva čoveka u svetu i prvu stvar koju čine jeste da se međusobno ubijaju. Mogli bi biti Španci.
—Nojeva Arka postaje veoma aktuelna u momentu masovnog nestanka vrsta…
—Uvek sam gledao kao više svečanu pripovetku nego apokaliptičnu, bila je kao zoološki supervrt u ogromnoj barci. Danas smo okrenuli leđa edukaciji i sva etička učenja jesu praktična, ali su ranije bila širena literarno i mistički. Danas ti se govori kako da se ponašaš, kako da pređeš ulicu…, ali su ljudima potrebni mitovi i potražiće ih kod Tolkiena, „Igra Prestola“, distopijama… Ovo je sada duhovna hrana koja je ranije bila Sakralna istorija ili Bogovi Olimpa.
Ponovo, u prethodnom paragrafu, ova kalkiska ličnost, ne poznavajući istinski kabalističko-metaforički smisao Nojeve Arke, upoređuje je sa zoološkim vrtom i smatra da su sve priče Starog Zaveta kao stvari koje ljudi treba da pamte, zbog neke pretpostavljene osrednjosti ljudske pameti, što čini da veruju u mitove ili nerealne priče itd, itd, itd.
—Da li pratite one proizvode koje citirate, one savremene serije ili sage?
—Da, ali sam razočaran. Čini mi se da su podgrejane. Sve se baziraju na antičkim mitologijama i čine neku zbrku ovih elemenata: malo nordijske mitologije nibelunga, patuljaka i giganata; malo grčke mitologije, malo Biblije, ponešto iz Indije… Kao zabava na televiziji, neke su efikasne, ali ja imam utisak da mi se podsmevaju.
—Posvećujete jedno poglavlje Sodomi i Gomori…
—Ovo je druga šokantna stvar iz Biblije. Odjednom, u ovoj epizodi, odlučuje se osuđivanje homoseksualnosti na krv i vatru, a o kom se do tada ništa nije govorilo. Odjedanput, bum, a subjekat se više ne pojavljuje. Druge kulture tog vremena vide je kao nešto normalno, nešto što se događa, ni dobro ni loše, jednostavno nešto što postoji. Ali u Bibliji, munje sa neba uništile su kompletno grad u kom, zanimljivo, ceo svet je bio gej, osim jedne porodice kojoj se dopušta da ode. Da li ste ikada videli grad kao što je ovaj?
Nažalost, ovaj mentaloidni avanturista ništa ne zna o degenerisanju u kog padaju narodi i rase. U centru svakog degenerisanja – ovo već znamo u Gnozi – nalazi se upravo FORNIKACIJA. Ovaj štetni običaj oduzima ljudskom biću svu mističko-duhovnu energiju, osnažujući sve više Ja-ove na animičkom kontinentu osobe, sve dok ona ne bude odvojena od BIĆA.
Kada se ova stvar događa, nije uopšte iznenađujuća činjenica što solarne dinastije odlučuju da unište određene ljudske grupe, kao što je to bio slučaj Sodome i Gomore, gradovi koji su očigledno već postali pakleni.
Porodica koja nije bila pogođena dotičnom božanskom presudom jeste jedan simbol, braćo i sestre, to je familija koja je ostala verna svojim božanskim obavezama. Isto tako, dogodiće se sa čitavom aktuelnom ljudskom rasom koja je apsolutno propala na svim nivoima, a njeno istrebljenje već je počelo posredstvom svakojakih kataklizama, na koje će se nadovezati Treći svetski rat, rane, virusi raznih vrsta, nepoznate bolesti itd, itd, itd.
—Da li se bavite snovima i značajem snova u Bibliji…?
—Frojd je Jevrejin koji je duboko edukovan sa biblijske tačke gledišta i sve njegove studije o podsvesti oslanjaju se veoma snažno na Stari Zavet. Nasledili smo ovaj koncept: koncept skrivenih sila; Biblija je puna vračarstva, vampira, intervenišu snovi, ovo je veoma čudna knjiga, ispunjena simbolima koje potom psihoanaliza sve koristi: kit, otac i sin, braća…
Braćo i sestre, iako je Frojd sigurno bio Jevrejin, isto kao i Karl Marks, Hegel i drugi, ovo ne znači da je on bio zaista dubok u svojim mišljenjima. Zapravo je psihoanaliza prestala da bude od koristi već godinama, tako su smatrala razna psihijatrijska društva. Frojd je bio fanatičar koji je sve što se odnosilo na snove povezivao sa seksualnošću, a ovo je besmisleno.
Mnogo dublji i istinski istraživač ljudske psihe bio je Karl Gustav Jung, koji je zaista pronašao nit koja povezuje nivoe podsvesti ljudske psihe sa različitim religijskim ili metafizičkim predanjima. Jung je uspeo da pronađe značaj snova u životu čoveka, uvek tvrdeći da njihovim posredstvom „nešto“ duboko u ljudskom biću traži da se manifestuje šaljući onirične poruke. Ovo „nešto“ nije niko drugi nego samo BIĆE.
—Ali, u vašem delu, snovi nisu od značaja.
— Nisu. Ne cenim snove. Čini mi se da je nepotrebna gnjavaža. Oni su neprijatni, ali sa jednim prijatnim kog neko ima, postoje dvesta koji ti nanose zlo. Dobro je što je bio samo san. Oni teže da obuzimaju: ja, u njima, vidim neko mesto, ulazim negde loše odeven ili, ako je loše varenje, ne mogu da se krećem, prate me i ne mogu da trčim. Čemu služe snovi? To su gluposti.
U ovom drugom odgovoru kog procenjujemo u prethodnom paragrafu, subjekat ponovo, pošto je razveden od istinske psihičke prirode – neka se čita: BIĆE – ismejava ono što ne poznaje i napada „snove“ čineći iluziju da su većina neprijatni… A ono što ovaj gospodin ne uzima u obzir jeste, ako su njegovi snovi neprijatni, to je zato što ih prouzrokuju bezbroj psiholoških agregata koji mu u svakom momentu čine neprilike.
—Ova knjiga, u stvari, koja bi u drugim vremenima bila za podsmevanje, napisana je iz ljubavi, zar ne?
—Tako je, ispunjena je ljubavlju. Na čudnom putovanju Pomponiusa Flata, ova ljubav prema sakralnim pričama već se izražava, tamo su bili Isus, Sveti Josif, Devica… Dakle, ja verujem da je religija u suštini nešto loše što treba da pokušamo da svedemo na minimum jer se uvek završava masakrima, istrebljivanjem i nasiljem. Sada se žalimo što Islamisti obezglavljuju profesore zbog bilo kakve gluposti, a koliko je jeretika spaljeno na javnom trgu? Religija, što je više potisnuta, tim bolje. Sa druge strane, mitologija me inspiriše nežnošću jer je ona let imaginacije.
Ovde, intervjuisani se već deklariše kao NEPOPRAVLJIV ATEIST, jer čvrsto tvrdi da su religije nešto što treba svesti na minimum. Religije nisu krive za katastrofe koje su neke grupe fanatičara prouzrokovale, kao što su one koje obezglavljuju ljude u ime islama, ili za zločine koje je u svoje vreme počinila Katolička crkva u srednjem veku, koristeći se lomačama da bi spaljivale sve što je, po njoj, smatrala satanskim, zbog njenih fanatizama i megalomanije.
—Ali, pored ove neracionalnosti, religije sadrže i principe za mir i harmoniju…
—Ove vrednosti su od nedavno; pre jednog i po veka krst i mač su uvek bili zajedno, Hrišćanstvo je bila osvajačka religija. Sada je oficijelna religija postala upravo kao jevanđelska, za mir, harmoniju, dobročinstvo, solidarnost i ljubav, ali je prvobitna religija, odakle proizilazi, mnogo brutalna; bilo ko nešto učini biva kamenovan, a za jadne žene – koje su tretirane kao volovi, a za druga dobra muškarčeva – neću ni da govorim…
Ponovo, ovaj mentalno neuravnoteženi još jedanput tvrdi da je religija oduvek bila ukorenjena u brutalnosti, mržnji, preziru prema ženama ili životinjama itd. Pseudopisac nastavlja, a da ne shvata da je pogrešna upotreba religija bila krivica njenih sveštenika koji su, pošto sami nisu otelotvorili religijske principe koje su predavali, bili žrtve samoprevare.
—Recite!
—U biblijskim kodeksima, ako je muž ljubomoran, zatvara svoju ženu, potom se vrši sudski postupak. Ako je ljubomora bila neosnovana, njoj se „oprašta“ i oslobađa se. Obična ljubomora je dovoljna da je kazni, iako nije dokazano da je nešto uradila. I, ako je nešto zaista postojalo, bila bi ubijena kamenovanjem.
Ovim deklaracijama intervjuisani ponavlja istu stvar…
—Rekli ste da podržavate deset zapovesti. Čak i šestu?
—Da, da, činimo dobre stvari, čoveče, umereno, a ne ovde de te uhvatim i da te ubijam; vidi šta se događa sa Weinsteinom i sa svim njegovim pristalicama. Sve zapovesti su bile opravdane: ne laži, ne ubij, ne ukradi… ovo su dobre stvari, u kojim nijansama želiš.
U ovom odgovoru kog daje novinaru, ateista je obavezan da prihvati Deset Zapovesti zahvaljujući neodoljivoj logici koju su ove predstavljale.
—Dopuštate literarne kritike, a prihvatate detalje Pripovedača Biblije, o tome kako je Mojsije bio mucavac.
—Naravno, mnogo volim biblijske filmove, veoma su zabavni, ali i katastrofa, jer se suočavaju sa ozbiljnim problemom: kinematografija je, po definiciji, realistička i ne može da prikazuje mitologiju ili nešto apstraktno, za razliku od literature. Mojsije sa „Deset Zapovesti“ je neka vrsta kauboja koji spašava svoj narod od Indijanaca. U stvari, on je bio glupi mutavac koji je govorio preko svog brata. Neko će pomisliti: čemu takvi nepotrebni detalji? Da li to daje doslednost Bibliji, čini da veruješ da mora da je istina, da je Mojsije postojao, jer ako izmisliš jednog junaka zašto ga stvaraš mucavog?
Modernost takozvanog „modernog čoveka“ nije sposobna da razume život Velikih Inicijata i zbog toga kritikuje svaki najmanji detalj koji izgleda čudnim u njihovom životu. Zaista, za vreme svog života, Majstor je imao probleme sa mucanjem, ali ga ovo nije sprečavalo da se autorealizuje u potpunosti i, nije ga sprečilo da čini svoja čuda.
—Više se bavite Starim Zavetom nego Novim Zavetom…
—Stari je mitologija, sa nekoliko poetskih i zakonodavnih delova. Novi je pogotovo uredba ponašanja, bio bi kao samopomagalo za ono što treba da uradiš da bi bio dobar, ali je sa veoma malo akcija: Božićni ciklus, Patnje, u sredini četiri čudesa, Lazarevo oživljavanje i pomalo drugih stvari. Ne postoje borbe, kraljevi, dinastije, izdajstva, sve ono iz Starog Zaveta. Ovo su dva sasvim različita dela koja ne bi trebalo da budu zajedno i koja su zajedno iz religijskih motiva, a ne literarnog.
Kao dobar intelektualac, intervjuisan odgovara u prethodnom paragrafu upoređujući Stari Zavet i Novi Zavet, dajući ovom drugom osobinu jednog „Kodeksa za dobro ponašanje“… Kritikuje, takozvani pisac, postojanje oba zaveta zajedno u onome što nazivamo Biblijom, ali je bilo neizbežno da tako bude, jer su teolozi u prošlim vekovima smatrali da pripadaju okcidentalnoj religijskoj tradiciji.
—A Mudraci?
—Skoro se ne pojavljuju, zbog potrebe koju imamo da pretvaramo stvari u magiju, učinili smo da budu ono što jesu, u jednoj operaciji koja nije samo komercijalna, nego i ushićenje detinjstva i imaginacije. Sastavili smo ceo svet pomoću dva paragrafa Jevanđelja.
Mi koji studiramo Gnozu znamo da su priče koje se odnose na dva Mudraca (Maga) bile proizvod srednjovekovnih alhemičara i, zbog toga, metaforički su pokazali potrebu da se iskoristi Merkur mudraca da bi se pronašlo unutrašnje dete Hristos, koji treba da se rodi u srcu svakog ljudskog bića.
Ostavljam vam nekoliko misli za refleksiju.
„Bes netolerantnosti je najgori i najopasniji porok, jer nas zavarava izgledom vrline.“
Souchey
„Potrebno je da budeš veoma snažan ili veoma lud da bi se usudio da budeš netolerantan.“
Chamfort
„Netolerantnost može da se definiše približno kao ogorčenje onih koji nemaju mišljenja.“
G.K. Chesterton
„Najmanji deo onog što ne poznajemo jeste veći od svega onog što znamo.“
Platon
„Bolest ignorantnog je ta što ignoriše sopstvenu ignoranciju.“
A.B. Alcott
PRIMITE SVE BLAGOSLOVENE ZRAKE SVEMILOSTIVOG ZA ČITAVU VEČNOST!
Kwen Khan Khu
